„Šta ako se nešto dogodi?“
„Šta ako ne budem mogao/la?“
„Šta ako izgubim kontrolu?“
Možda često razmišljate unapred, pokušavajući da predvidite šta bi moglo da pođe po zlu. Vraćate razgovore u glavi, tražite sigurnost i nastojite da budete spremni za svaki mogući scenario.
Telo često prati te misli — kroz napetost, ubrzan rad srca, stezanje, nemir, teško uspavljivanje ili osećaj da ne možete potpuno da se opustite.
Anksioznost sama po sebi nije neprijatelj. Ona ima svoju funkciju — da nas upozori na moguću opasnost. Poteškoća nastaje kada strah i briga počnu da određuju naše odluke, ograničavaju svakodnevicu i udaljavaju nas od života koji želimo da živimo.
Tada možemo početi da izbegavamo situacije koje nas plaše, tražimo stalna uveravanja da će sve biti u redu ili pokušavamo da kontrolišemo ono što nije moguće potpuno kontrolisati. Takvi postupci kratkoročno donose olakšanje, ali dugoročno mogu održavati anksioznost.
U RE&KBT psihoterapiji radimo na prepoznavanju misli i uverenja koja pojačavaju strah, razvijanju funkcionalnijeg odnosa prema neprijatnim emocijama i postepenom menjanju obrazaca koji anksioznost održavaju.
Ako imate osećaj da vam je dosta života u stalnom „šta ako“, ne morate čekati da anksioznost postane još glasnija da biste potražili podršku.
Prvi korak može biti razgovor.
